DoraJa

Evo i mene posle dužeg vremena. Trenutno se davim u obavezama pa ne stižem da vam pišem, ali već sledeće nedelje ću biti malo rasterećenija. Tako da imam u planu i neke druge postove koji ne uključuju outfite. Danas sam tu sa naizgled neobičnom kombinacijom boja, ali ja je jako volim jer mislim da ističe moj karakter. Zapravo, suština odevanja i jeste u izražavanju stava. Teget ističe onu jaku, borbenu ženu u meni, a kako  sam još uvek devojčica u duši i mislima - roze je tu. Ova boja marame u kombinaciji sa metalnim detaljima je za mene pravi pogodak. Kako se vama čini?

Danima sam već umorna. Ustajem rano, a zaspim još ranije. Čini mi se ne stignem ni da se okrenem, a već sam u pižami sa šoljom čaja u ruci i vučem svoje krznene papuče ka spavaćoj sobi. Volim svoje obaveze, volim to što sam studentkinja Hemijskog fakulteta, što pišem blog, što plešem, ali ponekad mi je stvarno potrebno da se posvetim sebi. Danas sam dan provela kod kuće. Bezvoljno sam čitavog dana otvarala knjige, sveske, praktikume, tumačila beleške... Nije mi se dalo, lenj neki dan.  Mlaz tople vode miluje mi kožu, miris kupke za telo se širi po malenom kupatilu, ogledalo se magli, a moje usne se razvlače u onu tanku crtu zvanu osmeh. Danima u nazad nisam ni razmišljala kako se zadovoljstvo krije u svakodnevici. Nisam obraćala pažnju na miris svoje kupke, niti na onaj momenat stavljanja maske na lice ili kosu. Zaboravila sam kakvo zadovoljstvo mogu predstavljati pomadice i kremice jednoj mladoj dami. Gledala sam i to kao deo obaveza koje moram obaviti, a zapravo su tre

Kišne ulice, zamagljena stakla i gradska gužva... Jutarnji užas, kako bih ja to nazvala. A još juče je vreme bilo prilično fino. Nije bilo vetra ni kiše, a u vazduhu se osećao miris jeseni. Znate, onaj miris koji podseti na prvi poljubac i naterana nas da poletimo voljenima u zagrljaj. A zvuk lišća pod štiklama dok sam slikala outfit podsećao me je na one divne šetnje i tinejdžerske ljubavi. Nostalgična sam, znam... Hm, ovaj tanani džemperčić i nude suknja do članka bili su moj jučerašnji izbor. Ove crne polu čizmice obožavam jer su udobne i divne. Bez obzira što imaju štiklu mogu da trčkaram u njima i prisetim se trenutaka kada sam bila dete koje se igralo u parku. Rekoh već, nostalgična sam...